Odvikavanje od pelena


Još dok ne napune godinu dana, neka deca počinju da obavljaju veliku nuždu u dređeno doba dana – najčešće posle (ili za vreme)obroka – a pošto su dotad već naučila da sede i razumeju dosta onoga što im je rečeno, njihovi roditelji ponekad ih baš u to vreme stavljaju na nošu.
Iako se obično kaže da se dete „uči na nošu”, u tome nema nikakvog učenja. Treba samo staviti dete na pravo mesto u pravo vreme, tako da obavi nuždu u nošu umesto u pelene. Pošto taj postupak ne pomaže detetu da brže navikne da koristi nošu, pomislićete da je sasvim bezazlen. Međutim, nije tako. Ako počnete to da radite kad dete ima dvanaest meseci, verovatno neće biti nikakvog protivljenja: noša mu neće biti čudnija od drugih mesta na kojima sedi. Ipak, dva meseca kasnije, to bi moglo da mu postane odbojno.
Dete ovog uzrasta ne želi da sedi nigde ni minut duže nego što je neophodno, a sedenje na noši izgleda mu besmisleno.

Kad ga stavite na stolicu, dete dobije nešto za jelo; kad ga stavite u kolica, vodite ga nekud; kad ga stavite na nošu, ne dobije ništa, osim obavljanja nužde, koju je moglo da obavi bilo gde. Ako vam je stalo do toga kako se dete oseća u vezi s tim, posle nekoliko nedelja prestaćete da pokušavate da ga naučite da koristi nošu. A ako nastavite da ga prisiljavate da sedi na noši, postoji realna opasnost da izazovete sukob koji će neminovno dovesti do usporavanja čitavog procesa zato što dete neće moći da preuzme kontrolu nad svojim fiziološkim funkcijama dok ne bude fizički sposobno da to radi.
Ako dete počnete da navikavate na nošu pre nego što fizički bude spremno za to, budite svesni da od njega zahtevate nešto nemoguće. Ono će biti izloženo pritisku. Ako insistirate na saradnji pre nego što je dete emocionalno dovoljno sazrelo, vi mu u stvari namećete svoju volju na terenu na kojem ne možete da pobedite. Ne postoji nikakav oblik prisile kojim dete može da se natera da koristi nošu, a ako biste istrajali u tome protiv njegove volje, ono će vam se sasvim sigurno usprotiviti, i to uspešno.
Postoje i drugi razlozi zbog kojih „rano učenje” nije dobro. Lako može da se izračuna da ni uz uspešno biranje „pravog trenutka”nećete uštedeti ni vreme ni trud. Istraživanja su pokazala da, bez obzira na to kad ste počeli da uvodite nošu, pre polovine treće godine ne možete da se pouzdate u to da će dete preko dana ostati suvo i čisto. Uzmimo, na primer, da počnete da stavljate dete na nošu kad ima dvanaest meseci, i to šest puta dnevno: učinićete to 3.285 puta pre nego što postignete cilj – da detetu nisu više potrebne pelene. Svaki put moraćete da svučete i obučete dete (3.285 puta, uz uobičajeno oblačenje i svlačenje).

Često će se događati da ne pogodite pravi trenutak, pa ćete i dalje imati mnogo posla oko prljavih pelena. Ako pričekate da dete bude spremno – negde oko pune dve godine – pomenute radnje moraćete da uradite oko hiljadu puta da biste postigli isti efekat. S obzirom na to da je mnogo lakše skinuti prljave nego (nadamo se) čiste pelene, staviti dete na nošu, a onda mu opet obući pelene, i vi i dete od toga možete da imate samo koristi.
Iako je pojam „učenja na nošu” duboko ukorenjen u tradiciji odgajanja dece u zapadnoj civilizaciji, taj naziv je pogrešan. Vi dete ničemu ne učite, niti je reč o njegovoj poslušnosti. Vi mu pomažete da uradi nešto za sebe. Krajnji rezultat jeste da dete stekne kontrolu nad sopstvenim fiziološkim potrebama – da prepozna osećaj pune bešike ili creva i da na to reaguje na društveno prihvatljiv način – da kaže odrasloj osobi, ode u toalet ili pronađe nošu.
Ma kako rano počeli s tim, teško da ćete moći da se pouzdate u detetovu kontrolu pre treće godine, čak i preko dana. A bez obzira na to koliko dete možda kasni sa sticanjem kontrole, sigurno neće krenuti u školu u pelenama, osim ako za to ne bude odgovoran neki neurofiziološki ili emocionalni problem.

Do otprilike petnaestog meseca, većina dece obavlja nuždu automatski. Dete ne zna da bi uskoro trebalo da obavi nuždu, pa čak ni da ju je upravo obavilo. Možete da zaključite do koje je tačke razvoja dete stiglo na osnovu toga kako se ponaša ako se upiški kad je golo. Ako uopšte ne pogleda u baricu, to je zato što ne shvata da ima bilo kakve veze s njom. Takvo dete još nije spremno za nošu. Međutim, ako bude gledalo u baricu s interesovanjem, pa je još dodirne i prstom, to znači da je shvatilo vezu između osećaja mokrenja ili pražnjenja creva i onoga što vidi da je nastalo. Kad dođe u fazu da shvata da je obavilo nuždu, ali još ne zna unapred kad će da je obavi, dete još nije spremno da koristi nošu, ali možete mu je pokazati da bi se upoznalo s njom.
U ovoj fazi treba da budete sigurni da je dete naučilo čemu služi noša i shvatilo da će je jednog dana upotrebljavati. Vama je to očigledno, a ako dete ima stariju braću ili sestre, ili provodi vreme u grupi dece, verovatno je i njemu. Međutim, za jedno dete to može da bude prava misterija. Na kraju krajeva, odrasli koriste klozetsku šolju, a ne nošu. Te dve stvari uopšte ne liče jedna na drugu.

Pokažite mu nošu i objasnite da će u nju obavljati veliku i malu nuždu (ili kako ih već naziva) kad bude poraslo toliko da mu pelene više neće biti potrebne. Zatim je odložite u ugao gde se dete igra (ako se ne protivi tome) ili u toalet koji najčešće koristite. Nemojte baš da ga podstičete da je stavlja na glavu kao šešir, ali ako je i to potrebno da bi postali prijatelji, dozvolite mu. Ako je zainteresovano za nošu, možda će na nju (ili u nju) da stavi svog medu. S vremenom (možda za nekoliko dana, a možda za nekoliko meseci), dete će poželeti da I samo sedne na nju. Kad to uradi, nemojte odmah da mu skidate pelene. Možda dete samo želi da vidi kako izgleda sedeti na noši. Još nije spremno da počne da je koristi.
Pravi trenutak da počnete da ohrabrujete dete da koristi nošu jeste kad ono bude u stanju da oseti da će uskoro da obavi nuždu, a ne samo da ju je upravo obavilo. To se obično prvo dogodi kad je reč o velikoj nuždi. Verovatno će da se ukoči, crveno u licu i sa suzama u očima, kao i prethodnih meseci dok je obavljalo nuždu u pelene. Međutim, ovog puta uhvatiće vas za ruku, pogledaće vas i reći šta očekuje. Sve dotad, svi su u kući znali kad je dete obavilo veliku nuždu, osim deteta samog. Sad i ono zna i može da odluči da li će obaviti nuždu u nošu umesto u pelene. Međutim, imajte na umu da govorimo samo o kontroli creva, a da je izbor o tome gde će obaviti nuždu – kako sad tako i kasnije – na detetu samom.
Detetu je lakše da postane „čisto” nego da postane „suvo”. Većina dece prazni creva jednom ili dvaput dnevno (ako ne i ređe), a mnoga od njih obavljaju nuždu otprilike istovremeno tako da uglavnom znate da o tome ne morate više da brinete do narednog dana. Osim toga, ako dete želi da koristi nošu, možete mu jednostavno pomoći.

Odrasla osoba koja obraća pažnju na to lako može da primeti znakove, a od trenutka kad dete postane svesno potrebe do samog obavljanja nužde ima sasvim dovoljno vremena da se nekom obrati I stigne do noše. Pelene, koje su još uvek potrebne zbog mokrenja, mogu da budu naporne detetu koje se trudi da koristi nošu. Ako znate da obavlja nuždu posle doručka ili popodnevnog spavanja, pokušajte da ga bar neko vreme ostavite bez pelena. Neka noša stoji na uobičajenom mestu, pričekajte dok vam dete ne kaže ili nekako stavi do znanja da treba da obavi nuždu, a zatim mu neobavezno predložite da je obavi u nošu.

Ako dete odbije (sad ili tokom narednih nekoliko meseci), nemojte da ga prisiljavate, niti nagovarate na to. Vi pokušavate da mu pomognete da se samo brine o sebi, a to nije nešto na šta možete da ga prisilite. Ako mu je svejedno ili mu se svideo vaš predlog, donesite mu nošu ili mu recite gde se nalazi, pomozite mu da skine odeću ako to zatraži od vas, ostanite s njim dok bude na noši i mirno ga pohvalite ako se nešto dogodi.
Mnoga deca koja se s nošom upoznaju na ovakav nenametljiv način i u pravom trenutku, steknu potpunu kontrolu nad svojim crevima za nekoliko nedelja. Međutim, ako dete ne prihvati tu ideju, trebalo bi da budete oprezni i da upozorite svog partnera i sve osobe koje se, osim vas, brinu o detetu.

Nemojte da prisiljavate dete da sedi na noši ni onda kad ste sigurni da uskoro treba da obavi nuždu. U ovom uzrastu deca su podložna kontrasugestiji. Što mu budete jasnije pokazivali da želite da sedi na noši, to će manje hteti da vam udovolji. A što budete zainteresovaniji za ono što izlazi iz njega, to je veća verovatnoća da će se prema svom izmetu ponašati posesivno i da će biti ugroženo vašom željom da ga bacite u klozetsku šolju i potom povučete vodu.
Trudite se da ne delujete previše zainteresovano. Najbolje bi bilo kad uopšte ne biste bili zainteresovani. Ako ste oduševljeni kad uspe, a razočarani kad ne uspe da upotrebi nošu, nemojte da se to vidi na vašem licu i u glasu. Najvažnije je da od upotrebe noše ne pravite moralno pitanje i da ne nazivate dete „dobrim” ako je koristi, a „nevaljalim” ako je ne koristi. Upotreba noše umesto pelena samo je još jedna nova veština koju dete pokušava da savlada. Ako obavi nuždu u nošu, dete zaslužuje miran i zadovoljan komentar o sopstvenom odrastanju. A ako to uradi u pelene ili možda na pod, isto tako zaslužuje da jednako mirno pokažete saosećanje i nagovestite mu kako bi bilo dobro da to sutra obavi u nošu.
Nemojte da očekujete od deteta da deli vaše gađenje prema izmetu. Ono je upravo otkrilo da je to proizvod njegovog tela. Vidi ga kao nešto zanimljivo i svoje. Ako ga obrišete sa gađenjem i vidljivim strahom da ne uprljate prste ili ste šokirani i ljuti ako dete dira I razmazuje izmet, povredićete njegova osećanja. Ne morate da se pretvarate da delite njegovu fascinaciju – kako bude odrastalo, tako će otkrivati da se odrasli ne igraju sa svojim izmetom – ali nemojte ni da ga navodite na pomisao da je to nešto prljavo i odvratno. Ako pomisli da je vama njegov izmet odvratan, moglo bi da zaključi da celo njegovo telo u vama izaziva gađenje, a onda i da vam je ono samo odvratno.

Nemojte da pokušavate da utičete na prirodan ritam pražnjenja creva svog deteta, osim ako to ne radite po savetu i uputstvima lekara. Neprimereno je da se detetu daju laksativi ili čepići da bi se podstaklo pražnjenje creva u određenom trenutku. U pitanju je njegovo telo. Ako biste počeli da primenjujete bilo kakvu silu, dete bi osetilo da pokušavate da ga nadvladate i kontrolišete.
Pomozite detetu da bude što samostalnije kad je reč o obavljanju nužde, ali nemojte da ga prepustite samom sebi. Ako ste čekali do kraja druge godine da biste počeli da koristite nošu, dete sada već može samo da ode do noše, da se skine uz minimalnu pomoć i da samo sedne na nju i ustane sa nje. Idite s detetom kad to traži od vas, sedite pored njega s izrazom divljenja na licu, a onda tražite dozvolu da mu obrišete guzu (devojčicama obavezno brisati guzu prema spolja kako izmet ne bi došao u kontakt s mokraćnim kanalom) i da ispraznite i operete nošu. Možda neće hteti da povučete vodu dok je ono tu, ali ako ono to želi da učini, dozvolite mu. Što više bude osećalo da kontroliše situaciju, to bolje. Dete postaje svesno osećaja pune bešike otprilike u isto vreme kad počinje da oseća da treba da isprazni creva, ali mu je mnogo teže da uradi nešto u vezi s tim, pa će kontrolu nad bešikom uspeti da ostvari mnogo kasnije.

Kad počne da primećuje osećaj koji prethodi pražnjenju bešike, između tog trenutka i samog čina mokrenja nema dovoljno vremena da samo nešto uradi. Dete će uzviknuti da mu se piški u trenutku kad bude napravilo baricu. Ako budete zatečeni, pokažite saosećanje. I dete je zatečeno time. Međutim, i pre nego što bude spremno da piški u nošu, dete bi trebalo da zna da mokraća može da ide u nošu kao što može da ide u pelene.

Ako navikavanje na nošu ide bez problema, dete tome može spontano da doda i kontrolu pražnjenja bešike čim za to bude fizički spremno. Dete nije fizički s posobno da zadrži mokraću sve dok se ne produži trajanje od trenutka kad postane svesno da mu se piški do samog piškenja. Prvi znak spremnosti jeste sticanje kratkotrajne kontrole nad mokraćom na način koji neka starija deca zovu „stiskanje guze”. Mada je prelomni trenutak, „stiskanje guze” samo po sebi nije posebno korisno. Ti mišići nalaze se suviše nisko da bi mogli da kontrolišu mokrenje. Pritisak u stomaku raste i dete mora da se olakša. Može da se strpi još samo nekoliko trenutaka, i to samo ako stoji mirno, prekrštenih nogu.
Ako krene prema noši, upiškiće se.Mogla bi da prođu još tri meseca dok ne nauči da preuzme kontrolu nešto ranije tako što će prepoznati osećaj pune bešike i stegnuti trbušne mišiće. Tad će moći da odgodi mokrenje na nekoliko minuta i neće izgubiti kontrolu dok bude hodalo. Moći će, takođe, i da ode do noše – ako bude htelo. Čak i kad postane svesno da treba da stigne do noše kad oseti da mu se piški, pred vama je još uvek dug i spor proces dok dete ne postane sasvim suvo, što će verovatno biti zamorno svima koji su u taj process uključeni. Dete piški mnogo puta na dan i kad god se zaigra, to može da se završi mokrom odećom. A čak i kad uspe da ostane suvo ceo dan, to i dalje ne znači da mu pelene više nisu potrebne. Potreba za mokrenjem još uvek ne može da ga probudi, tako da će i dalje da se budi s mokrim pelenama. Svi odrasli trebalo bi da budu taktični I obzirni u vezi s mokrenjem i pelenama jer bi, u protivnom, dete moglo da se obeshrabri i da odbije da sarađuje.
Trudite se da od samog početka budete usmereni na „uspehe”. Kad dete bude naučilo da odloži mokrenje na nekoliko minuta, odaberite dan kad ste kod kuće i kad se ono probudi suvo, pa oblačenje odložite za kasnije. Predložite mu da sedne na nošu. Ako odbije, nemojte da ga prisiljavate. Neka noša bude pri ruci, a vi ga ohrabrite da sedne ako oseti potrebu. Ako bude piškilo u nošu (ili na pod dok pokušava da stigne do noše), nežno ga pohvalite. Ako se zaigra pa se ispiški na pod, obrišite baricu bez komentara.
U svakom slučaju, ta epizoda se završila i vreme je da ga obučete kao i obično. Ako je napolju toplo pa dete može da bude golo u dvorištu, odlično. U stvari, ako je moguće, pričekajte leto ili praznike. Kad god bude videlo sebe kako mokri, to će mu pomoći da uspostavi vezu između osećaja pune bešike i onog šta se dešava posle toga. Pošto posle nekoliko dana postigne određeni broj „uspeha”, a vi mu ne budete prigovarali u slučaju neuspeha, dete će shvatiti da može da bude bez pelena kad je budno i kad ste kod kuće, kao i to da ćete mu pomoći ako bude bilo neophodno.

Nemojte da preuveličavate njegovo dostignuće zato što bi činjenica da mu stavljate pelene pre polaska na spavanje mogla da u njemu izazove osećaj poniženja. Recite mu samo da mu je udobnije ako se igra bez pelena i da je noša tu ako hoće da piški. Nemojte da zaboravite da će se detetu u ovom periodu više puta desiti da ne stigne do noše. Pokažite razumevanje za njegove nezgode: „Šteta, malo si zakasnio. Hajde da to obrišemo.”
Kad dete počne da piški u nošu, dok je kod kuće, nabavite mu gaćice koje smanjuju štetu od mokrenja u gaće i koje može da nosi I kod kuće i kad nekud idete. Dobro razmislite pre nego što počnete da koristite gaćice za jednokratnu upotrebu. Neke od njih tako dobro upijaju da dete i ne zna da se pomokrilo. Umesto da mu pomognu da nauči, te gaćice guraju problem u stranu. Gaćice od plastificiranog frotira ne isključuju upotrebu noše i toaleta zato što ne upijaju svu mokraću, a ipak su dovoljno udobne za nošenje, lako se oblače I svlače, i upijaju dovoljno da bi se izbegle nezgodne situacije na javnim mestima. U ovoj fazi nije loša ni ideja da dete počnete da navikavate na toalet. Verovatno će mu se svideti ideja da radi isto što i vi.
Ako dečak insistira na tome da piški stojeći kao njegov tata, možda pristane da sedne ako ga podsetite da svi sede kad treba da se kaki. Ako i dalje ne želi da sedi, možda će pristati da piški u nošu, a da kaki u klozetsku šolju.
I dečaku i devojčici potrebni su klupica ili čvrsta kutija da bi mogli da se popnu na šolju, kao i posebno sedište pričvršćeno na dasku, da se ne bi plašili upadanja u nju. Kad dete počne redovno da koristi klozetsku šolju, važno je da budete pažljivi kad povlačite vodu. Velikom broju dece zvuk odokotlića je odbojan, a mnoga deca plaše se kad vide vodu koja odnosi predmete. Još uvek nemaju pravu predstavu o relativnoj veličini stvari, pa mogu da pomisle da voda može i njih da odnese. Zato dozvolite detetu da povuče vodu ako mu se to sviđa. U suprotnom, pričekajte dok ne izađe iz toaleta. Kad dete počne manje-više da kontroliše i malu nuždu preko dana, možete da mu stavljate pelene samo preko noći.
Bez obzira na to što ćete i dalje često imati posla sa brisanjem poda i s mokrim gaćicama, važno je da detetu više ne stavljate pelene, niti jednokratne gaćice koje imaju istu funkciju. Dok god ih povremeno nosi, dete neće biti u prilici da nauči da svaki put kad oseti da mu je bešika puna treba da ide na nošu ili u toalet. Ne možete očekivati od deteta da misli: „Uskoro ću da piškim. Da li na sebi imam pelene ili nemam?” Kad dođu u tu fazu, deca mahom bez problema prolaze kroz ostatak procesa. Nezgode će se dešavati sve ređe i jednog dana primetićete da brisanje poda više nije jedna od vaših svakodnevnih obaveza.

Međutim, morate da vodite računa o sledećem:

Nemojte sve vreme da gnjavite i podsećate dete da sedi na noši. Cilj je da ono samo shvati da su gaćice udobnije od pelena i da je upotreba noše brža i jednostavnija od prepovijanja. Ako budete vršili pritisak na njega, može da zaključi da mu je život bio jednostavniji dok je nosilo pelene i da su gaćice sve to pokvarile. Nećete imati nikakve koristi od toga ako ga budete neprestano opominjali. Treba da mu pomognete da shvati da sámo mora da uradi nešto kad bude osetilo potrebu da obavi nuždu. Ako ga podsećate na to, vi razmišljate umesto njega i mogli biste čak da odložite trenutak kad ćete moći da se oslonite na dete i budete sigurni da će se samo pobrinuti za to.

Nemojte da očekujete od deteta ovog uzrasta da mokri kad za tim ne oseća potrebu. Sve dok ne napuni tri godine, neće znati kako da se pomokri ako ne oseća hitnu i prepoznatljivu potrebu. Zato nema smisla da šaljete dete u toalet pre odlaska u grad „da mu se ne bi piškilo kasnije” i nema potrebe da se ljutite na njega ako mu se desi nezgoda u prodavnici zato „što ste mu rekli da ide u ve-ce pre nego što ste krenuli”.

Usavršite svoju veštinu pronalaženja toaleta. Kad dete oseti potrebu da ostane suvo, mora da ima poverenja u vas da ćete uvek i u najkraćem roku uspeti da pronađete mesto gde će moći da piški, gde god se u tom trenutku nalazili. Zapamtite gde su toaleti u prodavnicama i ulicama kroz koje često prolazite. Nemojte da se uzrujavate ako treba da izađete iz autobusa, skrenete sa autoputa, izgubite mesto u redu u pošti ili da se trkom vratite kući. Ponesite sa sobom nošu ako odlazite iz kuće na duže vreme. I uvek – baš uvek – nosite sa sobom rezervne gaćice. Dete treba da nauči da kontroliše bešiku i kad jednom uspe u tome, bilo bi veoma nesrećno ako bi ga okolnosti naterale da trpi toliko dugo da na kraju ipak izgubi kontrolu.